Протекла ми недеља и не би тако сјајна. Како и да буде. Два дана провео на Сајму енергетике, убио се од досаде. Да не буде баш, баш све тако лоше, него још горе, десише се и два „сусрета треће врсте“ са…
Одем ти ја у четвртак, побегнем са Сајма (пауза), да покупим дете из вртића. Око 2 сата, таман кад деца ручају. Мислим се, да покупим малу, пре тројке, да је изненадим и обрадујем, и одвезем код деде и бабе.
Стигнем, уђем у вртић, стигнем до собице, провирим. И имам шта да видим. Васпитачица, седи, окренута ми леђима, једе заједно са децом. Добро де, мислим се, жена огладнела, нек’ једе, ништа страшно. Пошто ме нико није приметио, изађем испред зграде, издуваним једну, вратим се. Покупим клинче.
Петак, иста прича. Овај пут, васпитачица ме снимила, кад сам вирнуо кроз врата. Није што ме видела, него што сам ја видео њу. Народе, одавно нисам видео ништа… Седи ти она, за оним малим столом, дечијим, налактила се на исти. Широм прекрстила ноге, и једе. Ајд’ што једе, ајд’ што седи како седи, ајд’ и где седи… али, побратиме, кад ти она мене виде, онако мусава (од чела до груди), ни пет ни шест, него прво промумља, једва разговетно: “ добар дан“, а онда обриса онако масна уста надлаткицом. Ту ми је вентил, већ био у цревном.
„Добар дан“, невољно одговорим и молим Бога, да не направи још неку глупост. Осећам дамар како ми бије на челу.
Видим, Теодора једе и смеје ми се, кажем јој: „Сине, ако ниси завршила, сачекаће те тата, немој да журиш“.
„Јесте, јесте, завршила је“, не чека васпитачица, него опет са пуним устима. Ту је већ све било готово, притисак отишао у клинац. Пара на уши.
„Госпођо, боље брините о себи, да се случајно не загрценте и не удавите, него што одговарате у њено име“, излети ти мени к’о из топа.
Она, ваљда изненађена, навикло то да јој се родитељи увлаче, збуни се, па у недостатку инспирације: „Молим Вас, немојте да будете безобразни, деца слушају“.
Ту ми сузе пошле, од смеха. Смејао сам се гарант 30-ак секунди, пре него сам дошао себи, док ме она гледала к’о да сам суманут. Онако кроз смех, кажем: „Ја безобразан?! Видиш ли ти себе жено? (преша’о на пер ту) Говориш, уста ти пуна, бришеш их рукавом, одговараш у туђе име, и мени кажеш да не будем безобразан?“
Таман се спремио да кренем, ухватио дете за руку, али аждаји ђаво не да мира: „Знате шта, ако мислите да сам ја безобразна, ви се жалите Управи“.
„Чујте, нећу ја ником да се жалим. Знам да од та посла нема ништа. Него, ви да се узмете у памет. Кога ви, бре нешто да научите, тако мусави са пуним устима? Па није ни чудо, што нам деца каква јесу, ако их уче лепим манирима такви као ви. Како да јој сада ја објасним, да не треба да говори са пуним устима и не брише уста рукавима, кад то види од вас сваког дана?“
Не вреди, убацио сам не у пету, него у шесту брзину.
„Уосталом, кад смо већ код безобразлука, да будем безобразан да Вас питам? Моја жена и ја, плаћамо 12.000 динара месечно, па ме интересује, је л’ Ваша Управа ту урачунала и Ваш топли оброк који сад једете? Мислим, добијате то одвојено или једете оно што је спремљено за децу? Ваљда и део који плаћамо а иде за плату нутриционисти и куварима, је део који Ви сада једете? И како је могуће да једете дечији ручак, или сте отели неком од њих, или свима по мало, или нисте пријавили бројно стање? Ако је тако, онда ‘ем сте неваспитани, ‘ем лажете! И даље мислите да сте у прави и да треба да се жалим?“
Окренем се и изађем.
Онако изнервиран, возим кола и мотам по глави.
Стварно, шта да научи она моје дете? Може само да га поквари. Џаба ти што ја остадох без живаца и гласних жица, објашњавајући јој да се лепо понаша, да има манире, да није лепо лагати… да буде човек. Пошаљеш га тако, мислећи, изаћи ће боље, паметније, образованије из вртића, из школе. Кад оно, јадац, покупи најгоре и врати се кући, на преваспитавање. Па, ти опет Јово наново, причај, објашњавај, исправљај.
Кад је било око пет поподне, зову из обданишта, кажу да дођем. На „информативно разговор“, ваљда. Једва дочекао да одем. Да им сручим све, и за понашање и за цифру коју плаћам за бадава, и за… Па нек’ и истерају дете због родитеља из вртића, неће ми буде криво.
Пон, мар 15, 2010 y 11:41
Kako, bre, sirom prekrstila noge
slusaj, sve sto ti naucis dete tamo ce mu reci da to nije kako treba, na primer, kuci je ucis sta se jede kasikom a sta viljuskom, tamo im izbace viljusku, sve jedu kasikom ili prstima, navodno da jedni drugima ne povade oci jer je mnogo tesko seeti sa decom i animirati ih da se ponasaju za stolom kako treba.
Iznervirah se kad se setih svih njihovih gluposti, kradja, svega…
Пон, мар 15, 2010 y 11:49
E ako si joj rekao, nego se nesto pitam, moras vise da obratis paznju na tu tvoju nervozu, znas ono pritisak, srce itd. itd.
pozdrav
Пон, мар 15, 2010 y 12:06
Vule, skupa ti ta musava vaspitačica. Preskupa.
Ipak ta divna vremena i „radosti roditeljstva“ su nezaboravni – videćeš.
Пон, мар 15, 2010 y 14:26
Mahlat, valjda onako po turski.
Preko kakve li se veze, takva kakva jeste, zaposlila kao vaspitačica, kad ni nju niko nije vaspitao? Još se i žalila upravi.
Уто, мар 16, 2010 y 10:57
Sve je istina od prvog početnog slova do zadnje tačke. Znam, jer sam prošle godine radila u vrtiću. Nažalost i mnogo više od toga. Mada….. ipak ima i lepih primera, nisu baš sve takve „brkljave“
Уто, мар 16, 2010 y 12:15
Nego mene zanima kkao prodje „informativni razgovor“
Уто, мар 16, 2010 y 14:34
Kao Boga te molim da me pustis da ja jednom odem po Teodoru u vrtic.
Ali stvarno, iz dna duse te molim.
Moje srce je kao u konja!
Уто, мар 16, 2010 y 18:05
Nemam dete, pa shodno tome nemam ni vaspitačicu, al’ da dam doprinos tvom džangrizanju konstatacijom – kad bi se u ovoj zemlji svako našao gde mu je mesto, morali bi da uvozimo radnike i pod hitno stambene kvartove preuredimo u zatvore. Za ovo prvo – malo bi njih ispunilo najosnovnije kriterijume koje određeno radno mesto zahteva, a za ovo drugo – mnogi su već odavno ispunili sve kriterijume za radno mesto iza rešetaka. Ja tol’ko!
Сре, мар 17, 2010 y 10:40
@Mahlat: Још нису почели да краду. Хвала на упозорењу.
@dezareo: Не вреди. Мозак ради своје.
@Borsky: Није мени жао, али да се нервирам, нервирам се.
@Verkic: Нису, друга васпитачица која чува Теодорину групу је више него ОК.
@Cyber Bosanka: Информативни разговор није имао везе са овим што се догодило. Ипак је дотична била довољно паметна да ћути.
@electrasdreams: Није проблем.
@dijica: Свака ти на месту.
Чет, мар 18, 2010 y 14:15
Kaд сам ишла у вртић (пре ~20 г), све васпитачице су јеле са нама. Увек нама наспу, па на крају и њима. Не видим разлог љутњи. (Претпостављам да се ради о државном вртићу.) Хм?
Чет, мар 18, 2010 y 15:00
@nalicakana: Није ни било разлога љутњи док није почела да се понаша како се већ понашала. Да, државни.
Пет, мар 19, 2010 y 04:21
E, moj Džangi, ček’ tek dok dogurate do osnovne. Prebrodila i takve priče u vrtiću (u jednom trenutku su mi „zaturili“ dete – otišao u toalet, nisu ga videle – pa rekli mi da je otac već došao po njega, a otac mu uopšte nije bio tu tada… oduzela se, a kad sam ga našla mal’ njih da oduzmem od života) i još razna sranja posle toga. Dogurasmo mi do IV razreda, bez da sam nekog ‘prosvetnog’ radnika ubila ili teže osakatila… da bi mi pre par meseci bila preneta poruka od učiteljice da je divno što moje dete ima „očigledno kvalitetno kućno obrazovanje, ali je to počelo da mu smeta u školskom radu.“ Kad sam pitala šta to znači, rečeno mi je otprilike da ne moram baš sve da ga učim i objašnjavam mu, ipak je on mali. Ma nek’ ostane neinformisan još malo, možda dogura i do neke fotelje!
Čast izuzecima i skidam kapu što ostaju normalni pored takvih kolega.
Пет, мар 19, 2010 y 10:33
Ja sam uvek na strani vaspitacice.
A ti si definitivno jedno dzangrizalo.
Pusti bre zenu , presede joj rucak.
Пет, мар 19, 2010 y 11:04
@NikiBGD: Ма да, удри по негативној селекцији од малена.
@Deda: Знам, то ти професионална деформација :Р
Пет, мар 19, 2010 y 16:15
Плаћамо ми и да уче „медо брундо“ и „змија жаба“ и остала срања. Плаћамо и да се затури гардероба и кад већ досадиш са питањем да ли су нашле то што су „затуриле“, испадне како си још безобразан због пишљивог џемпера (нема везе што га је дете обукло САМО ЈЕДНОМ, и то баш тај дан кад је „затурен“). Плаћамо и да васпитачица поправља шминку док јој трогодишњаци јурцају око бетонских плоча. Плаћамо и да ти дете не буде баш „главна тема“ ако ниси „на прс’ у дупе“ са васпитачицама.
Плаћамо још којешта, ал’ ти бар буде мило кад знаш да има и изузетака, и да један од њих чува баш твоје дете…