Bio u Banji za vikend. Ajd’ kažem sebi, kad sam već u banji, da obradujem ženu i sebe nekim velnes tretmanom. Više ženu, no sebe, kako i priliči. Za one koji ne znaju, u Banji ima odličan velnes centrar. Ima svašta u ponudi, od raznoraznih masaža, do kupki i ostalih velnes zajebancija. Odlučim se za kombinaciju „kraljevska masaža“ + „đakuzi kada“. Zajeb. Videćete zašto. Zakažem termin. Odemo supruga i ja u dogovoreno vreme.
Na ulazu na sačeka hostesa. Lepa devojka, 25-30 godina. Uh, mislim se, ako budu i maserke ovakve biće svašta. Objasni, ona nama, da prvo moramo kod lekara specijaliste, na pregled, da nam odobri tretman, pa ako je sve u redu, onda će da bude i tretmana. Logično, neće ljudi da rizikuju da im umrem na stolu za masažu ili da se udavim u đakuzi kadi.
Odemo kod tog specijaliste. Ispregleda ti on mene, uzduž i popreko. Ispita me od kojih sam sve bolesti bolovao. I od kojih mi familija poumirala. K’o da sam na regrutaciji. Komplet pregled. U jednom trenutku sam očekivao, da izvadi testove inteligencije i ličnosti i da mi ih da da rešavam. Ko zna, možda mora da imaš određeni IQ, ne bi li na masažu išao. Završi se i to. Ajd’ na presvlačenje.
Sve vreme, ona hostesa što nas dočekala, uz nas. Melje k’o navijena: o istoriji banje, k’o šta sazidao, otvorio, o manifestacijama, o ponudi… U jednom momentu, meni prekipelo:
„Gospođice, mi smo došli da se opustimo malo, ako ikako može…dajte Vi nama samo kratka upustva, šta i kako, pa ćemo se mi već snaći“
Izdeklamova ti ona, 20 rečenica u 5 sekundi. Pola je nisam razumeo. Pokaza prstom gde da idemo, okrete nam dupence (dobro), i otperja. Zagledasmo ti se žena i ja, i uđosmo u prostorije za masiranje. Sačeka nas terapeut (sva sreća nije maljav, debeo, sa brkovima… ali zato prsti ko ćevapi, a šaka k’o lopata):
„Molim Vas, gospodine, vi u „mušku sobu“, a gospođa u „žensku“. Kako mi rekao „muška soba“, tako se meni u glavi stvorila slika gomile gologuzih muškaraca sa peškirićima preko pojasa koji leže na stolovima i čekaju da ih izmasiraju. Šta ću, progutam knedlu i uđem.
Eto ga, ovaj maser iza mene.
„Skinite se, stavite peškir preko pojasa, i lezite na sto. Eto, mene, za par minuta“. Na svu sreću, izađe čovek. Nisam ja sramežljiv, al’ nešto ne volim da se skidam pred nepoznatim muškarcima, pa to ti je.
Skinuo se, leg’o, stavio peškir. Čujem, ušao onaj. Kaže: „Jeste spremni, da počnemo?“, „Jesam“, odgovaram ja. Jes’ da je maser muško, al’ računam, valjda ne boli ništa.
Kuku meni. Kako je spustio šake na leđa, znao sam da na dobro izaći neće. Šake mu ‘vataju, aman, pola mojih leđa. Kad je počeo, kume da pristiska, da gnječi, da štipa… Rešio čovek, svaku koščicu, svaki mišić, da pritegne. Boli, k’o sam đavo. A on uhvatio, ne pušta. Nema sile, koja bi te iščupala iz onih prstiju. Mrdam ja dupetom, levo, desno, ne vredi. Sreća te sam ležao na stomaku, inači bi ga šutnuo „za vrat“, samo da me pusti. Stenjem, ne mogu da progovorim, da kažem da mi ne prija. A on, navalio k’o smrt na babu. I tako, ni manje ni više no pola sata. Kako je doš’o, tako je i otiš’o. Samo nestade čovek. Ležim onako, izlomljen na onom astalu, mislim se gotovo je. Ne lezi vraže, eto ti ga drugi. Još krupniji od onog prvog. Jeb’o me otac kad nisam čitao ponudu do kraja. Ova moja masaža uključuje 2 terapeuta, 2 masaže. Od iznenađenja, zanemeo. Dok sam se ja priprabrao, već je bilo kasno. Ovaj drugi, me u’vati za levu nogu, pa poče da je savija prema leđima. Još centimetar da ju je savio, ako ne bi pukla butna kost, ubij me. Krcaju noge, pomeraju se pršljenovi, krcaju… Iz mene samo neartikulisani zvuci izlaze. Druga noga, ista metoda. Kad ju je pustio, da me neko pitao, rekao bi da sam ostao invalid, i da mi spreme invalidska kolica. Dočepao se ramena i glave. Drž’ u jednu stranu, drž’ u drugu, savijaj na dole, gore… oči mi ispadoše, uši bride. Sva sreća, nije trajalo, kao ono prvo, „samo“ 15 minuta. Završi i on:
„Gospodine, gotovo je, đakuzi je spreman.“
„Ama, koji đakuzi prijatelju, mogu da odem do njega samo ako me odneseš. Nema šta me ne boli!“
Nasmeja ti se on, onako šeretski, i ode.
Nisam merio, ali garant sam ležao na onom stolu, 15-ak minuta. Ne mogu se opasuljim. Probam da ustanem, pa odustanem. Čujem glasove i onu hostesu u hodniku. Samo me blam, da me ne vide naredni gosti, onako bataljenog, naterao da ustanem.Inače bi prenoćio na onom stolu.
Ustao, kolena klecaju, kičma ni sam ne znam, kako stoji. Ogrnem bade mantil i krenem prema prostoriji gde je đakuzi. Na ženu i ne pomišljam. K’0 sad o ženi da misli. Teturam se, u glavi mi: „Koji kreten projektova ovaj centar, kad ima da idem 20 kilometara do jebenog đakuzija, oca mu ne jebem?!“
Dovukoh se, nekako, i do te kade. Tamo, žena se već razbaškarila. Stavila preko očiju peškir, ne vidi ništa garant ali valjda čula kako šljapćem papučama, kaže: „Ništa me ne pitaj“. Ma šta ima da je pitam, ni njoj nije bilo sigurno lakše.
Skinem mantil, izujem se. Kako sam zgazio na onaj stepenik, tako su mi noge klecnule. Rezultat: uleteo sam u vodu k’o torpedo. Gotovo je, ošurih guzicu i „ono“ do guzice, nema ‘leba da još dece dobijem, sinu meni, pa još brže, nego što sam uleteo skočim. Podiže žena onaj peškir, što je stavila preko očiju, sikće: „Šta ti je kretenu, moraš svuda baš da se pokažeš“. Stojim u vodi do pojasa, jednom rukom se pipam za „muškost“, da proverim da l’ je sve na svom mestu i broju, drugom se češem po glavi. K’o dete kad ga u’vate sa prstima u tegli džema. Ne znam šta da joj odgovorim. Sreća, vrati ti ona onaj peškir i nastavi, valjda da meditira, jebem li ga šta. Spustim se polako, sednem. Grgolji ona voda oko mene, biju mlazevi, šišti na sve strane para. Ko za klinac, potrefio sam neko mesto da sednem, gde je baš mlaznica. Bije, k’o Sveti Ilija, pravo tamo gde ne treba. Nema sile da se namestim kako treba i onu prokletinju izbegnem. Kako krenem da se mrdam, tako ova moja beštija, zadigne „poklopac sa očiju“ i pogleda me, k’o Meduza. Šta ću, kud ću, ustanem, izmaknem se. Ništa od romantike i maženja po đakuziju. Pusta mašta. Gori mi nabrana koža, ‘oću se ugušim od one pare i mirišljvih soli, al’ ne popuštam. ‘De smem sad da ustanem, da se požalim na nešto, ima autoritet kod žene u đavolju mater da mi ode. Sedim, brojim sekunde, čekam da se i tih 20 minuta završe. S vremena na vreme, uđe neko devojče i baca po onoj vodi neke osušene biljčice i sipa mirišljave soli. Kad sipa so, ona ti, lepo čučne, nagne se i ljubazno nasmeši. Sevnu butine, i grudi. Sreća te ova moja ne vidi u šta ja gledam. A i nema baš mnogo vajde ni što gledam. Ovaj „moj“ se od vrele vode, skupio ko kilo u pola kila. Taman da u kadu uđu sve manekenke sa Viktorijinog šoua, ne bi pomoglo. Obruk’o bi se, ni kriv ni dužan.
Kako je zazvonilo zvonce, za kraj, tako sam ja, iz kade iskočio, oparen, ošuren, sa sve parom koja je letela iz mene. Obukao sam se, k’o da me sto đavola gone, postavivši rekord, i potrčao na svež vazduh. Umal’ se nisam u staklo ulaznih vrata zakuc’o, jedva portir stigao da ih na vreme otvori. Ko da ženu čeka, znam da će da gnjavi.
Izađem napolje, ono milina. Od prohladnog vazduha, odma’ se malo povratio. I seo na klupu u parku. Da uhvatim vazduh. Tu klupu, mora da je postavio neko ko je moje muke prošao. Kako sam seo, tako sam se mašio za cigare i upaljač. Zaždim jednu, udahnem: „Serem ti se u velnes, ovo je brate Nirvana“.
Pon, nov 23, 2009 y 16:05
Ali LOL
)
)
Sada ti je jasno zasto te toliko ispregledase
Pon, nov 23, 2009 y 16:07
He he, ipak je delovalo. Čim si izašao, osetio si se ko preporođen!
Pon, nov 23, 2009 y 16:09
Znam da je tebi bilo vise do kukanja nego do smeha, ali svaka ti cast!
Posteno sam se nasmejala! 
Pon, nov 23, 2009 y 16:17
Uh, `bem ti… ovo je baš bilo poučno štivo.
Pon, nov 23, 2009 y 16:34
Sjajno!
Davno se nisam ovako smejao!
Pon, nov 23, 2009 y 16:36
Šta se žališ, vidi kako je delovalo, pa si se rastrčao samo tako
Pon, nov 23, 2009 y 16:39
LOOOOOOOL!
Pon, nov 23, 2009 y 16:39
Ovo me podsetilo na masazu onih likova sto jurcaju sa onim motorima po raznoraznim vukoj*nama… poznati skotski glumac ali ne mogu da mu se setim prezimena. Uglavnom, prosao je manje vise isto kao i ti (mislim da je Kazakstan, Uzbekistan ili neki drugi stan u pitanju )
)
Pon, nov 23, 2009 y 16:41
Ahahaha naglas sam se smejala
ajde de, sigurno ti je bilo mnogo bolje kasnije, kada se sve ohladilo
đakuzi je odlična fora posle masiranja, da se mišići još greju
Pon, nov 23, 2009 y 16:50
…jebote, jos mi suze od smeha idu, a mogu da zamislim sve sto si napisao..proso, vido, palio cigaru i smejo se posle ..
Sad mi lakse kad citam tudje , tj.tvoje muke…
ZNaci VRH !!!
Pon, nov 23, 2009 y 17:10
Nadjoh link
http://www.youtube.com/watch?v=nhcJ4dWjlZM
(Ewan Mcgregor btw igrao Obi Van Kenobija)
Pon, nov 23, 2009 y 17:19
lol… sva mi se šminka skinula… umirale smo kolegenica i ja od smeha
))
Aurora je kriva što je share-ovala link u toku radnog vremena… a ti si pravi nadžak, zanimljivije iskustvo nisam skoro pročitala!
Pon, nov 23, 2009 y 17:34
Vule, da te pita pozerka – kako si danas, snobovštino nijedna?!
Pon, nov 23, 2009 y 17:40
Kaži još da si platio da vas tako premlate?!
Stvarno bedak što te nije (iz)masirala ta od 25-30
Pon, nov 23, 2009 y 17:48
Brate alal ti vera kako si izdrz’o, dva masera i kipuca voda, ufffff zajebano…
pozdrav
Pon, nov 23, 2009 y 17:51
Hahahahahahha, odlično!
Pon, nov 23, 2009 y 17:56
Koliko sam shvatila jedino je hostesa bila dobra tog dana
Ulepšao si mi dan ovom tvojom pričom. Savršeno ispričana
Pon, nov 23, 2009 y 18:35
Predlažem da bar još jednom odete u taj velnes, pa da čujemo nastavak. Hvala za terapiju smehom
))
Pon, nov 23, 2009 y 18:55
kažeš „kraljevski tretman“
pa tu je koliko vidim kraljevsko samo ono devojče što baca suve biljčice i so u kadu …
Pon, nov 23, 2009 y 19:28
Odlicna Nirvana
ziveli
Pon, nov 23, 2009 y 20:23
Nije mi jasno kako se kod tebe to stvari na toploti skupljaju, majke ti
Pon, nov 23, 2009 y 20:28
odlicno
kad si pomenuo Viktorija sikret modele i djakuzi setih se komentara AskANinje u jednom od videocastova „it was hotter than a hot tub full of Jessicas, a little bit of Biel, a litte bit of Alba and a little bit of Simpson“
Pon, nov 23, 2009 y 22:27
@all: Hvala svima koji ste hvalili i kudili.
@Dinke: Pazi, kad sam ja to gledao dok je išlo na Diskaveriju, Eksploreru, ne sećam se više. Ne znam kako ih se dok je trajao tretman nisam setio
@dijica: Danas sam odlično, hvala. Baš planiram da idem na depilaciju, manikir i pedikir.
@Vladimir Nikić: Mogu samo najljućeg neprijatelja da pošaljem onoj „dvojici“.
@Borsky: Eto, vidiš, a posle kažu reklama nije dala rezultate.
@Mahlat: Draga moja, svaka kobasica, kad je baciš na vatru/roštilj ona se skvrči.
Pon, nov 23, 2009 y 22:31
Ovi su ti sigurno razbili kamen u bubregu.
Drugi put na Tajlandsku masažu da idete, pa da stvarno malo uživaš. 
Pon, nov 23, 2009 y 22:35
@vule Na exploreru, gledao ja a kad sam citao tekst odmah mi je to palo na pamet
Sad imam odlican plan, saljem zenu na masazu
)
Uto, nov 24, 2009 y 00:00
Eeee, druže Džangi. Misliš ti, „lako je snobovima!“
Kad bolje razmislim, nije ni čudo što te je lekar onako ispregledao pre cele Golgote, što je sigurno – sigurno.
Uto, nov 24, 2009 y 01:59
hahahaahah, dakle ja u velnes nikad!
Uto, nov 24, 2009 y 05:54
Kako god okreneš mi završimo na roštilju.
Uto, nov 24, 2009 y 07:59
@Vule:
Ako ćemo da cepidlačimo, ti si bio kucan, a viršle kad kuvaš one nabubre, još ako ih prekuvaš pukne omotač i one se rascvetaju… Da nisi ti navat’o stra’ od one dve gorile? Mislim, 45 minuta s dupetom na izvolte pred dvojicom sivonja… nije sve jedno
Uto, nov 24, 2009 y 08:44
@Aleksandar: Osim cepidlačenja, nisam ništa drugo ni očekivao
Uto, nov 24, 2009 y 11:48
@Vule: Si siguran da ti Daca ovo nije pročitala?
Sub, nov 28, 2009 y 01:18
LoLoLoL!
S razumevanjem (lično bila u „situaciji“),
DDj
Pon, nov 30, 2009 y 20:37
Nasmeja me do suza
Glasam za Nirvanu, to je zivot!
Uto, dec 1, 2009 y 19:39
ovo kao u onom vicu kad Muja kupi tesne cipele, pa kaze: ih meraka kad ih skines.
Čet, dec 3, 2009 y 13:13
E baš sam se nasmejala
Sub, feb 6, 2010 y 08:18
E, svaka ti chast! Sluchajno sam naletela na ovaj tvoj blog i ne da si mi ulepshao dan, neegoooo… Ovo je tek drugi tekst koji sam prochitala, a sve me boli od smejanja!
)
Mogao bi i neku knjizhicu sa ovim pisanijama da izdash!
Čet, feb 11, 2010 y 13:13
„lud“ si za medalju.
)))
Pon, feb 15, 2010 y 21:58
Danas vise ne smem da te citam. ‘Ocu da mrem od smeha.