Nadžak

Mozak mi večito dokon. Tako dokon, k’o onaj pop i goveda krsti. I još po nešto pride. Tako i sad. Ni manje ni više, istera pitanje na čistinu: „Kad bi morao, npr. nekom strancu (Amerikancu), u par rečenica da kažem kakvi su političari, u majci Srbiji, šta bi rekao?“

Avgust, zvezda upekla, sve izgore. Tri meseca ni kap kiše da padne. Cipele u političara, blatnjave. Ne prašnjave, da se razumemo, već blatnjave. Kako? „Ne se znaje.“

Možda da prepričam odlomak iz knjige Slobodana Selenića „Ubistvo sa predumišljajem“:

Major Jakšić, nadobudni partizan, oslobodilac na belom konju, dojahao sa ko zna koje planine, u redakciju Tanjuga. I čuo po prvi put Betovenu devetu simfoniju. Pošto u životu nije čuo ništa slično, pita:

„Kakvo to buržoasko sranje slušate? – ovi što slušaju, zgranuti odgovaraju:

„Devetu simfoniju, Betovena.“ – sledi komentar, koji može da nam okarakteriše sve političare Srbije, jednom rečenicom:

„A, kuj mi garantuje da je deveta?“

Ne bi mi karakter džangrizavi, dozvolio da upotrebim neku floskulu, pa da izbacim k’o iz topa da su: „Inadžije“, „Kurčeviti“, „Lažovi“, „Lopovi“… Vidi, vidi, pade mi na pamet, da ih definišem, njihovim omiljenim frazama:

• Što je sigurno, sigurno je…
• Da se ne zameramo,
• To je samo privremeno rešenje,
• Ima ko o tome vodi računa,
• Ispitaću stvar,
• Ja Vam garantujem da toga nema da bude,
• Videćemo i ocenićemo,
• U dogledno vreme ćemo saznati,
• Istorija će pokazati ko je bio u pravu,
• Obećavam ja…
• Lepo sam ti govorio,
• Jesam ti rek’o?,
• Mi imamo iskustva,
• Imamo konkretne ideje,
• Stvorili su se uslovi,
• …

Lista podugačka, za svakog od njih, bar po jedan svima nam poznat izraz, dovoljan da ih prepoznamo, da ih i ne vidimo. Na kraju, sve je moguće osim drvenog šporeta, a i on je moguć, samo ako se ne loži.

Hvala Mahlat, na inspiraciji.

Garant sam nešto „ispustio“, pa dodajte slobodno, nemo’ se stidite.