Дошао кум да ме обиђе. Чуо за моје муке, па дошао са гомилом неких „народних“ рецепата да помогне. Пијемо пиво (мени доктор препоручио, а он да ми пружи моралну подршку) и мељемо.
- Добро бре куме, како је, како самачки живот?, зајебавам га, знам да је кума отишла у Лидс (Енглеска), на три месеца, на неку специјализацију.
- Ништа ме не питај, немам појма како издржавам?, саг’о главу и цеди кроз зубе. Видим, стварно му тешко пало.
- Што бре, шта фали? Ти и деца, милина, нема ко да звоца, измишља, води те у куповинну?, не да мени ђаво мира.
- Ама падох бре са ногу! Види, ујутру, мора устанем сат раније. Пробудим децу. Обучем Вука (кум, 3 године), док Милица (кумица, 5 година), вришти што није прва. Тражи воду, сок, да једе… Оставим Вука обученог до пола, да дам Милици шта хоће, Вук, наравно, у мређувремену, свукао све што је имао на себи и трчи по стану. Ухватим га, обучем. Милица просула шта је већ пила (на сву срећу не по оделу за вртић), обришем. Док се бавим брисањем, њих двоје се свађају и натежу око играчака. Како тако, решим проблем. Удесим Милицу, мора бре и боје да јој слажем. Спакујем их, ауто, правац у вртић. У колима, цика око неког „Смоки“-ја који стоји у колима вероватно од њихове прве вожње. Оставим децу у вртићу, правац посао. Осам сати се мислим, шта да им дам да једу кад се врате кући. У три сата јурим да их покупим, не дај Боже да остану последњи, то никако не бих преживео.
Опет код куће. Свађа око ручка. Наравно, да не кувам „као мама“. Неће да једу, а да не помињем што се умажу као прасићи. Скупљај судове, чисти, трпај у машину. Пресвлачи децу. Онда им увалим, Сони, не би ли ја колико толико средио кућу. А, она, као бомба да је пала, ништа на свом месту. Само фале од попа уши и од зеца реп. Док се занимају игрицом, поспремим мало, па се бацим на прање. Не мож’ да верујеш, колико су у стању да испрљају за један дан. Пола сата изгубим на разврставање прљавих ствари, све по упуству које ми она моја оставила.
Вечера. Једва их одвојим од игрице. Препирка, ко ће шта да једе, опет се, наравно, умажу. Нека, барем су јели. Ајде, на туширање. Једно по једно. Док потрефим, који је чији сапун, шампон, купка… Оно друго, по правилу Милица, док је чекала, пренела играчке из своје собе у дневну. И то оне најситније, што мора скупљаш после пола сата. Прође и купање, сместим у кревет. Бајка Вуку, бајка Милици, никако исте обома. Коначно, заспе.
Кад заспе, скупим играчке, поспремим сто од вечере. Мислиш да је крај куме? Е, па није, мора да пеглам. Изгубим 2 сата на пеглање. Нема шансе да попеглам кошуљу а да је не окренем сто пута. Кад завршим са пеглањем, то ти дође око једанаестице!
- Сунце ти пољубим, па ти си најеб’о. Не би ти ја мењао овај мој камен са том твојом муком никада!
- Ама није то све!, гледа ме он, збуњеног, јер не могу да верујем да има још нешто.
- Замисли куме, поред све ове дневне муке и зајебанције, кад позавршаваш све, да те у’вати нека коњина, овако ко ја, да те јебе! Није бре лако овим женама!
Чет, сеп 17, 2009 y 00:25
omg . . .
ovaj tekst da se urami . . .
još ga muškarac napisao . . .
Чет, сеп 17, 2009 y 00:41
Vau…Dobro je da ti silni bolovi nisu oduzeli smisao za humor i džangrizanje.
)))
Чет, сеп 17, 2009 y 01:10
He he, svidja mi se tekst.
Чет, сеп 17, 2009 y 01:15
baš se slatko ismejah!
a sve tačno
Чет, сеп 17, 2009 y 01:17
Blago kamenu što je baš u tvom bubregu.
Nikad mu neće biti dosadno, a i lik si brate Džengi 
Već sam rekla u RT, školski primer talenta!
Чет, сеп 17, 2009 y 01:45
Prvo, lepo što si nam se vratio. Drugo, svaka čast kumu! Većina muškaraca odsluži vojsku godinu dana i to je to. Neki ni toliko. Majke, a posebno samohrani roditelji (da ne zaboravimo tate), služe u specijalnim jedinicama ceo život. Nemoj još kumu da kažeš ali teško je samo prvih dvadesetak godina… posle ide za nijansu lakše
I slažem se sa @dijica – školski primer, nema šta!
Чет, сеп 17, 2009 y 07:10
He he he, odliiicno!
)
)
trebalo bi kao obavezan predmet uvesti u svaku kucu, mnogo bolje praksom nego pricom muski shvataju
Dobro nam se vratio
Чет, сеп 17, 2009 y 07:33
dobro je, vidim ja da je tebi vec bolje… A to je najbitnije.
Cek, cek, mislis da je lako uvece da teras zenu na vodjenje ljubavi posle celodnevnog maltretiranja ??? Ko uspe da je ubedi, taj je pravi sreckovic.
Ili da je zameni makar tog jednog dana, pa uvece cile-Mile, pa ovo 0ono…
Aj da se ne femkamo… Boli me glava, mole me leddja, sve me boli, samo od sexa nema nista…
Чет, сеп 17, 2009 y 08:07
Најеба ти кум, к’о Манчестер! Олакшавајућа околност је кад деца могу сама да се играју напољу, много мање вермена проведу у кући па се има више времена за сређивање и друге кућевне послове… а и дуже траје сређено
Тако ја сваке суботе, ал само до пола (имам среће)
Није лако нашим супругама, али има ту једна ситница која игра велику улогу, баш ово што каже НикиБГД – кад се уходаш, то све после иде рутински, само треба времена за уходавање :O
Чет, сеп 17, 2009 y 14:45
Odlican tekst
Offtopic mali.
Koja je funkcija limitiranog RSS feed-a?
Ajde da imas neke reklame, pa da to ima funkciju da dovede do home page-a.
Iskreno, zesce glupo. Free the RSS!
Чет, сеп 17, 2009 y 17:25
Izvrsno.
Nama samohranima postaje za nijansu lakše, imaš jedno ‘dete’ manje da ‘opslužiš’
Пон, сеп 21, 2009 y 00:09
I čim se kuma vrati, eto kumu sloboda.
Možda će ga ovo naterati da malo više pomaže i kad ima ko da radi sve te kućevne poslove.
A kamen, šta da ti kažem, imala sam 3 komada, uspešno sam ih eliminisala
I nisam se onesvestila
Уто, феб 16, 2010 y 21:40
Ma ‘ajde, kakav je to zenski posao? Nikakav!