Došao kum da me obiđe. Čuo za moje muke, pa došao sa gomilom nekih „narodnih“ recepata da pomogne. Pijemo pivo (meni doktor preporučio, a on da mi pruži moralnu podršku) i meljemo.
- Dobro bre kume, kako je, kako samački život?, zajebavam ga, znam da je kuma otišla u Lids (Engleska), na tri meseca, na neku specijalizaciju.
- Ništa me ne pitaj, nemam pojma kako izdržavam?, sag’o glavu i cedi kroz zube. Vidim, stvarno mu teško palo.
- Što bre, šta fali? Ti i deca, milina, nema ko da zvoca, izmišlja, vodi te u kupovinnu?, ne da meni đavo mira.
- Ama padoh bre sa nogu! Vidi, ujutru, mora ustanem sat ranije. Probudim decu. Obučem Vuka (kum, 3 godine), dok Milica (kumica, 5 godina), vrišti što nije prva. Traži vodu, sok, da jede… Ostavim Vuka obučenog do pola, da dam Milici šta hoće, Vuk, naravno, u mređuvremenu, svukao sve što je imao na sebi i trči po stanu. Uhvatim ga, obučem. Milica prosula šta je već pila (na svu sreću ne po odelu za vrtić), obrišem. Dok se bavim brisanjem, njih dvoje se svađaju i natežu oko igračaka. Kako tako, rešim problem. Udesim Milicu, mora bre i boje da joj slažem. Spakujem ih, auto, pravac u vrtić. U kolima, cika oko nekog „Smoki“-ja koji stoji u kolima verovatno od njihove prve vožnje. Ostavim decu u vrtiću, pravac posao. Osam sati se mislim, šta da im dam da jedu kad se vrate kući. U tri sata jurim da ih pokupim, ne daj Bože da ostanu poslednji, to nikako ne bih preživeo.
Opet kod kuće. Svađa oko ručka. Naravno, da ne kuvam „kao mama“. Neće da jedu, a da ne pominjem što se umažu kao prasići. Skupljaj sudove, čisti, trpaj u mašinu. Presvlači decu. Onda im uvalim, Soni, ne bi li ja koliko toliko sredio kuću. A, ona, kao bomba da je pala, ništa na svom mestu. Samo fale od popa uši i od zeca rep. Dok se zanimaju igricom, pospremim malo, pa se bacim na pranje. Ne mož’ da veruješ, koliko su u stanju da isprljaju za jedan dan. Pola sata izgubim na razvrstavanje prljavih stvari, sve po upustvu koje mi ona moja ostavila.
Večera. Jedva ih odvojim od igrice. Prepirka, ko će šta da jede, opet se, naravno, umažu. Neka, barem su jeli. Ajde, na tuširanje. Jedno po jedno. Dok potrefim, koji je čiji sapun, šampon, kupka… Ono drugo, po pravilu Milica, dok je čekala, prenela igračke iz svoje sobe u dnevnu. I to one najsitnije, što mora skupljaš posle pola sata. Prođe i kupanje, smestim u krevet. Bajka Vuku, bajka Milici, nikako iste oboma. Konačno, zaspe.
Kad zaspe, skupim igračke, pospremim sto od večere. Misliš da je kraj kume? E, pa nije, mora da peglam. Izgubim 2 sata na peglanje. Nema šanse da popeglam košulju a da je ne okrenem sto puta. Kad završim sa peglanjem, to ti dođe oko jedanaestice!
- Sunce ti poljubim, pa ti si najeb’o. Ne bi ti ja menjao ovaj moj kamen sa tom tvojom mukom nikada!
- Ama nije to sve!, gleda me on, zbunjenog, jer ne mogu da verujem da ima još nešto.
- Zamisli kume, pored sve ove dnevne muke i zajebancije, kad pozavršavaš sve, da te u’vati neka konjina, ovako ko ja, da te jebe! Nije bre lako ovim ženama!
Čet, sep 17, 2009 y 00:25
omg . . .
ovaj tekst da se urami . . .
još ga muškarac napisao . . .
Čet, sep 17, 2009 y 00:41
Vau…Dobro je da ti silni bolovi nisu oduzeli smisao za humor i džangrizanje.
)))
Čet, sep 17, 2009 y 01:10
He he, svidja mi se tekst.
Čet, sep 17, 2009 y 01:15
baš se slatko ismejah!
a sve tačno
Čet, sep 17, 2009 y 01:17
Blago kamenu što je baš u tvom bubregu.
Nikad mu neće biti dosadno, a i lik si brate Džengi 
Već sam rekla u RT, školski primer talenta!
Čet, sep 17, 2009 y 01:45
Prvo, lepo što si nam se vratio. Drugo, svaka čast kumu! Većina muškaraca odsluži vojsku godinu dana i to je to. Neki ni toliko. Majke, a posebno samohrani roditelji (da ne zaboravimo tate), služe u specijalnim jedinicama ceo život. Nemoj još kumu da kažeš ali teško je samo prvih dvadesetak godina… posle ide za nijansu lakše
I slažem se sa @dijica – školski primer, nema šta!
Čet, sep 17, 2009 y 07:10
He he he, odliiicno!
)
)
trebalo bi kao obavezan predmet uvesti u svaku kucu, mnogo bolje praksom nego pricom muski shvataju
Dobro nam se vratio
Čet, sep 17, 2009 y 07:33
dobro je, vidim ja da je tebi vec bolje… A to je najbitnije.
Cek, cek, mislis da je lako uvece da teras zenu na vodjenje ljubavi posle celodnevnog maltretiranja ??? Ko uspe da je ubedi, taj je pravi sreckovic.
Ili da je zameni makar tog jednog dana, pa uvece cile-Mile, pa ovo 0ono…
Aj da se ne femkamo… Boli me glava, mole me leddja, sve me boli, samo od sexa nema nista…
Čet, sep 17, 2009 y 08:07
Najeba ti kum, k’o Mančester! Olakšavajuća okolnost je kad deca mogu sama da se igraju napolju, mnogo manje vermena provedu u kući pa se ima više vremena za sređivanje i druge kućevne poslove… a i duže traje sređeno
Tako ja svake subote, al samo do pola (imam sreće)
Nije lako našim suprugama, ali ima tu jedna sitnica koja igra veliku ulogu, baš ovo što kaže NikiBGD – kad se uhodaš, to sve posle ide rutinski, samo treba vremena za uhodavanje :O
Čet, sep 17, 2009 y 14:45
Odlican tekst
Offtopic mali.
Koja je funkcija limitiranog RSS feed-a?
Ajde da imas neke reklame, pa da to ima funkciju da dovede do home page-a.
Iskreno, zesce glupo. Free the RSS!
Čet, sep 17, 2009 y 17:25
Izvrsno.
Nama samohranima postaje za nijansu lakše, imaš jedno ‘dete’ manje da ‘opslužiš’
Pon, sep 21, 2009 y 00:09
I čim se kuma vrati, eto kumu sloboda.
Možda će ga ovo naterati da malo više pomaže i kad ima ko da radi sve te kućevne poslove.
A kamen, šta da ti kažem, imala sam 3 komada, uspešno sam ih eliminisala
I nisam se onesvestila
Uto, feb 16, 2010 y 21:40
Ma ‘ajde, kakav je to zenski posao? Nikakav!