Nadžak

Pre otprilike mesec dana, Turska je donela zakon o zabrani pušenja na javnim mestima. Mi, Srbi, iako smo pet stotina godina čamili pod njima, pre više od godinu dana, valjda. Napredniji smo od njih, zar ne?

Ovih dana sam na letovanju u Alanji, Turska. Čuveno tursko letovalište, prepuno gostiju. Od Norvežana, Engleza, pa sve do Južnoafrikanaca.

Kako sam sleteo na aerodrom u Antaliji, pa do prve pauze, prilikom transfera od aerodroma do hotela, čeznuo sam da “zapalim”.

Stao bus, u neku kafanu pored puta, pod otvorenim nebom. Kako smo stali, tako smo, mi “pušači”, poleteli napolje, i nismo ni seli, a zapalili cigarete. Purnjamo, k’o pocepan šporet na drva. Niko ni reč da nam kaže, nigde znaka o zabrani pušenja. Aha, mislim se, ovi Turci su k’o i mi, Zakon doneli, ali ga ne primenjuju. I ne mogu da grešim dušu, obradujem se.

Stigao u hotel. Kako sam ušao, tako mi ono malopređašnje oduševljenje “za dlaku” splaslo. Svaki stub, od potpornih do ukrasnih, sa sve zidovima oblepljeni znakom za zabranu pušenja. Kažem sebi, izlepili Turci, da se šareni. Ali, ne lezi vraže, nema nikog sa cigaretom u ustima. Okom, iskusnog, i vaspitanog pušača, potražim pepeljare, kako one “dubeće” (što bi moja baba rekla, misleći na one “stojeće”), tako i one po stolovima. Kako sam pogledao tako sam se naježio i zgranuo, nigde nijedne. Dobro de, mislim se, ovo je recepcija, nije red da se tu puši.

Dobio sobu, smestio se i sa olakšanjem, prigrlio 2 piksle koje su ljubazni domaćini ostavili u sobi.

Kako me Bog stvorio radoznalog, nisam mogao da se strpim, nego sam odma’ krenuo sa upoznavanjem terena i njuškanjem po hotelu, šta sve ima i gde šta može da se nađe. Kako je moje njuškanje odmicalo, tako je i moj užas rastao, od prvog sprata (gde su smešteni, restoran i 2 bara), do terase na krovu. Svud redom, zabranjeno pušenje i svi se toga drže k’o pijan plota. Niko, od gostiju, do zaposlenih nema cigaretu u ustima, ili pepeljaru ispred sebe. I sve tako, do jedne bočne terase – bara, naravno, na otvorenom, koji je rezervisan za pušače. Baš sa te, meni omiljene, terase, ovo sam i napisao. Preguraću ja letovanje, na ovom mestu…

Ma, nije meni, što Turci zabraniše pušenje na javnom mestu, niti što nas, pušače smestiše i žigosaše, nego se brinem, šta ćemo sada sa onom narodnom: “Puši k’o Turčin”?!