Ових дана сведоци смо успеху наших спортиста на Светском превенству у Риму. Обрадовали нас пливачи и ватерполисти. Свака част, за сваку похвалу. Међутим, има нешто што боде очи, мени барем. Нервира ме бесомочна јурњава улицама, трубљење, ударање у звона и бубњеве, нервирају ме масовни дочеци на аеродромима и испред Скупштина…Нервира ме, више пута спроведена и проверена стратегија „хлеба и игара“. Нервира ме, идеја „краљ на дан, будала цео живот“.
- Јесте ли знали да је стопа незапослености у Србији скоро 16%, или око 800 000?
- Јесте ли знали да је проценат незапослених међу младима 47%?
- Јесте ли знали да је највећа ставка за коју становништво Србије издваја од своје зараде издатак за храну и пиће и износи 41%?
- Јесте ли знали да испод или врло близу линије сиромаштва живи 25 до 30 % становништва Србије?
- Јесте ли знали да је привреда Србије технолошки заостала за 30 година, а да се производи и на музејским примерцима – машинама и алатима старим више од 50 година?
- Јесте ли знали да 22% становништва Србије нема комплетно завршену основну школу?
- Јесте ли знали да је 3,5% становништва Србије неписмено, или да се скоро 230 000 наших суграђана потписује палцем?
- Јесте ли знали да само 4% становништва Србије има високу стручну спрему?
- Јесте ли знали да 33% становништва Србије не уме да наведе име свог омиљеног писца?
- Јесте ли знали да 65% становништва Србије не уме да наведе име неког сликара?
- Јесте ли знали да 12,5% становништва Србије нема ниједну књигу код куће?
- Јесте ли знали да школе у Србији имају у просеку 35 рачунара, да један рачунар користи, у просеку, 41 ученик, као и да 11,7% школа нема рачунарску мрежу?
- Јесте ли знали да чак 60% становништва Србије слободно време проводи гледајући ТВ?
- Јесте ли знали да…?
Могу ја још, али к’о што рече неко: Јебеш статистику, битно је да смо прваци света.
Нед, авг 2, 2009 y 21:50
Јесте ли знали да су статистички подаци који се сервирају грађанима фризирани тако да показују повољније статистичке податке од оних реалних?
Јесте ли знали да просечна нето зарада у Србији није довољна ни за месечну потрошачку корпу за четворочлану породицу (два одрасла и два малолетна лица)?
Јесте ли знали да и поред свега таго гомила клинаца троши новац својих родитеља на скупе аутомобиле, компјутере, изласке, гардеробу, телефоне и друга просеравања?
Јесте ли знали да бар половина незапослених међу младима неће да ради било шта (да му ја радим за 14000, оћу заболе ме)?
Јесте ли знали да се ни после 5. октобра ништа није променило?
Јесте, ал’ имамо довољно и сопствених проблема да би се бавили туђим проблемима!
Нед, авг 2, 2009 y 21:53
Džaba nam nerviranje, jebeš statistiku.
Нед, авг 2, 2009 y 22:07
Jeste li znali da bi svi ti procenti i brojke bili potpuno isti i bez te titule prvaka sveta?
Jeste li znali da u svakoj zemlji na svetu, osim mozda Vatikanu, ljudi smatraju potpuno normalnim da se jedan takav uspeh proslav na isti ili slican nacin, bez obzira na GDP, nezaposlenost, nepismenost i sve ostale procente?
Jeste li znali koliko klinaca je odraslo gledajuci takve uspehe, pokusavajuci da se iz cemera iskopaju na isti nacin kao ti ili neki prosli zlatni momci?
Jeste li znali da Srbija vec nekoliko godina nije imala prilike da proslavi bilo kakav uspeh, poput ovog?
Jeste li znali da je radovati se zdravo, pa sve i da povoda nema, a nocas ga je vala bilo.
Нед, авг 2, 2009 y 22:08
Pošto sam danas obećao sebi da neću da tweetujem, moram ovde da odgovorim. Šta reći nego da si potpuno upravu, oduvek je tako i mene to nervira, a još više kad JaKaoPredsednik ode na neku utakmicu. Btw jeste li znali da samo 10% stanovništva Srbije ne ide na more, bar tako piše današnji Blic dodatak (opet statistika), pa toga nema ni u najrazvijenijim zapadnim zemljama!
Нед, авг 2, 2009 y 22:16
Kakve veze svi ovi navedeni problemi imaju sa time što smo šampioni u vaterpolu?
Niti će slavlje da traje 365 dana, niti će potencijalno odsustvo slavlja uticati na to da se poveća pismenost, smanji nezaposlenost i unapredi privreda i spreči kriminal.
Нед, авг 2, 2009 y 23:21
Nisam bio na slavlju, ali sam uzivao u svim medaljama…
verujem da je bilo huligana i divljaka, ali njih ima uvek i svuda, ne samo u Srbiji, pa ih generalno ne konstatujem…
Inace sam otvoreni borac protiv apatije u Srbiji i kontam tvoju poentu, ali se u isto vreme slazem sa Ivanom – nemaju ove medalje i slavlja nikakve veze sa svim zlom kod nas – upravo suprotno, mogu da pomognu da se iskoreni…
Podstakao si me na novi blog-post – http://peckopivo.com/gold-medals-and-the-national-anthem-of-serbia/
u zdravlje!
Пон, авг 3, 2009 y 00:22
Vule, potres’o si me, a sve sam to znala…
Ja se ne radujem, i ne zameram drugima njihovu radost, ali nemojte me ubeđivati da bi trebalo da se radujem. Jer se svojevremeno zlatna medalja SR Jugoslavije na Palama proslavljala snajperima i raketiranjem Sarajeva, jer sam se ja bila u slavljeničkoj koloni u leto 1998. godine, a samo nekoliko meseci kasnije istim tim ulicama su padale bombe.
Ne očekujem osvešćenost od svih, i vlastiti potpis je ovde teško očekivati od 230000 njih, ali očekujem da se shvati da njihov uspeh, ma koliko veliki bio, nema mnogo ili skoro nikakve veze sa nama ostalima. Jer mi nismo uspešni, jer smo mi ovi gore iz statistike, jer to ne želimo da priznamo sebi…
Zato kada su Novak, Ana i Jelena osvajali turnire, mi smo govorili da ih je Srbija osvojila, a time nismo postali ni bolji, ni bogatiji, ni uspešniji, nego ostali baš ovakvi kakvi jesmo. Kada su počeli da gube, onda je krenulo pljuvanje po nekadašnjim dikama, kao da smo mi ostali ustvari toliko bolji od njih da ne možemo da im dozvolimo da brukaju nas ovakve.
Jer volimo da se kitimo izmišljenim vrednostima, tuđim uspesima, jer je to lakše nego da pogledamo u sebe i stvarnost koju mi činimo.
Zato nam je tako lako uvaliti profitabilni patriotizam najgore vrste, bilo da je on Slobin, Koštunicin, JaKaoPredsednikov Tadićev.
I zato smo tu gde jesmo.
A loša je vest – bićemo još dugo…
Kad je svet mogao bez civilizovane Atlantide, moćiće i bez ovakve Srbije.
Пон, авг 3, 2009 y 00:58
Kad bi radovanje zbog medalje bilo karakteristično samo za nerazvijene zemlje, pa i da izvučemo neku uzročno-posledičnu vezu, ali jok, ta pojava je normalna svuda.
O čemu se tu zapravo radi? Nije tu reč o kićenju tuđim perjem u klasičnom smislu, daleko bilo. Reč je o iskonskoj potrebi čoveka za pripadanjem, za vezivanjem za pleme, čopor i poistovećivanje sa ostalim članovima. I kada nas neko ko je najbolji u nečemu predstavlja, on „nas“ predstavlja, „nas, a ne njih“. Kao kad je mama ponosna na uspehe svog deteta. Tako je čovek ponosan to što je „neko njegov“ najbolji košarkaš, fizičar ili komedijaš. Pod „neko njegov“ ovde smatram „njegov komšija, sugrađanin, sunarodnik“…
Problem je samo što uspeh u sportu najviše odzvanja jer je to prosečnom čoveku (bilo koje zemlje ili naroda
) najprijemčljivije. Ali, da se ponosimo i ostalim uspesima „naših“, dokaz je to kako se svi kunu i u Nikolu Teslu, recimo.
Pa ja što ne pratim sport, ponese me nekad takva euforija kad smo po nekim polufinalima i finalima. I bolje je da se narod raduje zbog nečega nego ni zbog čega.
A i još nešto:
Okej je reći da su Srbi krivi za ratove na Balkanu u poslednjih 15 godina, i da zbog toga SVI od Zapada (koji nam je referentno telo, jelte) pijemo packe već godinama, a nije okej reći da Srbi osvajaju medlje i da se SVI radujemo zbog toga, već medalje osvajaju „određeni pojedinci koji nemaju nikakve veze sa nama osim što im se prezimena završavaju na ić“.
Пон, авг 3, 2009 y 01:05
@SadClown: jako lepo ono o čoporu i mentalitetu
evo ga moja interna diskusija na fejsbuku o ovom članku koga sam podelio
““““““““““““““““““““““““
uz to mrzim namćor babe koji se uvek jave kad ne trebaju i zakerala. ali ih i poštujem
) to su pravi filozofi: koriste priliku da nas koji bismo da se zaboravimo i uživamo malo preispitaju
meni se sviđaju statistike u članku, a uz to sam stavrno skakao od sreće. I bio ponosan na Srbiju. Sa druge strane, poptuno razumem lika…
1. političari i ostali se toliko nadaju da im sport radi stvar, pa svi se organizuju dočeke
2. kolektivno ludilo i ponos i nacionalni identite kroz opet takmičarski sport
3. jebeš klince koji odrastaju uz sport, koji je uzgred rečno jedno veliko sranje (na profesionalni sport mislim), kada njihovi roditelji u životu nisu pročitali knjigu ili im poklonili za rođendan.
serem ja, ali mislim da se sve to sranje zlatne medalje i sportisi precenju.
što niko nije slavio moj istrčani maraton, meni on vredi više od svake medalje koja će biti upisana na srpskoj Vikipediji u članku o Vaterpolu
)