Ovih dana svedoci smo uspehu naših sportista na Svetskom prevenstvu u Rimu. Obradovali nas plivači i vaterpolisti. Svaka čast, za svaku pohvalu. Međutim, ima nešto što bode oči, meni barem. Nervira me besomočna jurnjava ulicama, trubljenje, udaranje u zvona i bubnjeve, nerviraju me masovni dočeci na aerodromima i ispred Skupština…Nervira me, više puta sprovedena i proverena strategija „hleba i igara“. Nervira me, ideja „kralj na dan, budala ceo život“.
- Jeste li znali da je stopa nezaposlenosti u Srbiji skoro 16%, ili oko 800 000?
- Jeste li znali da je procenat nezaposlenih među mladima 47%?
- Jeste li znali da je najveća stavka za koju stanovništvo Srbije izdvaja od svoje zarade izdatak za hranu i piće i iznosi 41%?
- Jeste li znali da ispod ili vrlo blizu linije siromaštva živi 25 do 30 % stanovništva Srbije?
- Jeste li znali da je privreda Srbije tehnološki zaostala za 30 godina, a da se proizvodi i na muzejskim primercima – mašinama i alatima starim više od 50 godina?
- Jeste li znali da 22% stanovništva Srbije nema kompletno završenu osnovnu školu?
- Jeste li znali da je 3,5% stanovništva Srbije nepismeno, ili da se skoro 230 000 naših sugrađana potpisuje palcem?
- Jeste li znali da samo 4% stanovništva Srbije ima visoku stručnu spremu?
- Jeste li znali da 33% stanovništva Srbije ne ume da navede ime svog omiljenog pisca?
- Jeste li znali da 65% stanovništva Srbije ne ume da navede ime nekog slikara?
- Jeste li znali da 12,5% stanovništva Srbije nema nijednu knjigu kod kuće?
- Jeste li znali da škole u Srbiji imaju u proseku 35 računara, da jedan računar koristi, u proseku, 41 učenik, kao i da 11,7% škola nema računarsku mrežu?
- Jeste li znali da čak 60% stanovništva Srbije slobodno vreme provodi gledajući TV?
- Jeste li znali da…?
Mogu ja još, ali k’o što reče neko: Jebeš statistiku, bitno je da smo prvaci sveta.
Ned, avg 2, 2009 y 21:50
Jeste li znali da su statistički podaci koji se serviraju građanima frizirani tako da pokazuju povoljnije statističke podatke od onih realnih?
Jeste li znali da prosečna neto zarada u Srbiji nije dovoljna ni za mesečnu potrošačku korpu za četvoročlanu porodicu (dva odrasla i dva maloletna lica)?
Jeste li znali da i pored svega tago gomila klinaca troši novac svojih roditelja na skupe automobile, kompjutere, izlaske, garderobu, telefone i druga proseravanja?
Jeste li znali da bar polovina nezaposlenih među mladima neće da radi bilo šta (da mu ja radim za 14000, oću zabole me)?
Jeste li znali da se ni posle 5. oktobra ništa nije promenilo?
Jeste, al’ imamo dovoljno i sopstvenih problema da bi se bavili tuđim problemima!
Ned, avg 2, 2009 y 21:53
Džaba nam nerviranje, jebeš statistiku.
Ned, avg 2, 2009 y 22:07
Jeste li znali da bi svi ti procenti i brojke bili potpuno isti i bez te titule prvaka sveta?
Jeste li znali da u svakoj zemlji na svetu, osim mozda Vatikanu, ljudi smatraju potpuno normalnim da se jedan takav uspeh proslav na isti ili slican nacin, bez obzira na GDP, nezaposlenost, nepismenost i sve ostale procente?
Jeste li znali koliko klinaca je odraslo gledajuci takve uspehe, pokusavajuci da se iz cemera iskopaju na isti nacin kao ti ili neki prosli zlatni momci?
Jeste li znali da Srbija vec nekoliko godina nije imala prilike da proslavi bilo kakav uspeh, poput ovog?
Jeste li znali da je radovati se zdravo, pa sve i da povoda nema, a nocas ga je vala bilo.
Ned, avg 2, 2009 y 22:08
Pošto sam danas obećao sebi da neću da tweetujem, moram ovde da odgovorim. Šta reći nego da si potpuno upravu, oduvek je tako i mene to nervira, a još više kad JaKaoPredsednik ode na neku utakmicu. Btw jeste li znali da samo 10% stanovništva Srbije ne ide na more, bar tako piše današnji Blic dodatak (opet statistika), pa toga nema ni u najrazvijenijim zapadnim zemljama!
Ned, avg 2, 2009 y 22:16
Kakve veze svi ovi navedeni problemi imaju sa time što smo šampioni u vaterpolu?
Niti će slavlje da traje 365 dana, niti će potencijalno odsustvo slavlja uticati na to da se poveća pismenost, smanji nezaposlenost i unapredi privreda i spreči kriminal.
Ned, avg 2, 2009 y 23:21
Nisam bio na slavlju, ali sam uzivao u svim medaljama…
verujem da je bilo huligana i divljaka, ali njih ima uvek i svuda, ne samo u Srbiji, pa ih generalno ne konstatujem…
Inace sam otvoreni borac protiv apatije u Srbiji i kontam tvoju poentu, ali se u isto vreme slazem sa Ivanom – nemaju ove medalje i slavlja nikakve veze sa svim zlom kod nas – upravo suprotno, mogu da pomognu da se iskoreni…
Podstakao si me na novi blog-post – http://peckopivo.com/gold-medals-and-the-national-anthem-of-serbia/
u zdravlje!
Pon, avg 3, 2009 y 00:22
Vule, potres’o si me, a sve sam to znala…
Ja se ne radujem, i ne zameram drugima njihovu radost, ali nemojte me ubeđivati da bi trebalo da se radujem. Jer se svojevremeno zlatna medalja SR Jugoslavije na Palama proslavljala snajperima i raketiranjem Sarajeva, jer sam se ja bila u slavljeničkoj koloni u leto 1998. godine, a samo nekoliko meseci kasnije istim tim ulicama su padale bombe.
Ne očekujem osvešćenost od svih, i vlastiti potpis je ovde teško očekivati od 230000 njih, ali očekujem da se shvati da njihov uspeh, ma koliko veliki bio, nema mnogo ili skoro nikakve veze sa nama ostalima. Jer mi nismo uspešni, jer smo mi ovi gore iz statistike, jer to ne želimo da priznamo sebi…
Zato kada su Novak, Ana i Jelena osvajali turnire, mi smo govorili da ih je Srbija osvojila, a time nismo postali ni bolji, ni bogatiji, ni uspešniji, nego ostali baš ovakvi kakvi jesmo. Kada su počeli da gube, onda je krenulo pljuvanje po nekadašnjim dikama, kao da smo mi ostali ustvari toliko bolji od njih da ne možemo da im dozvolimo da brukaju nas ovakve.
Jer volimo da se kitimo izmišljenim vrednostima, tuđim uspesima, jer je to lakše nego da pogledamo u sebe i stvarnost koju mi činimo.
Zato nam je tako lako uvaliti profitabilni patriotizam najgore vrste, bilo da je on Slobin, Koštunicin, JaKaoPredsednikov Tadićev.
I zato smo tu gde jesmo.
A loša je vest – bićemo još dugo…
Kad je svet mogao bez civilizovane Atlantide, moćiće i bez ovakve Srbije.
Pon, avg 3, 2009 y 00:58
Kad bi radovanje zbog medalje bilo karakteristično samo za nerazvijene zemlje, pa i da izvučemo neku uzročno-posledičnu vezu, ali jok, ta pojava je normalna svuda.
O čemu se tu zapravo radi? Nije tu reč o kićenju tuđim perjem u klasičnom smislu, daleko bilo. Reč je o iskonskoj potrebi čoveka za pripadanjem, za vezivanjem za pleme, čopor i poistovećivanje sa ostalim članovima. I kada nas neko ko je najbolji u nečemu predstavlja, on „nas“ predstavlja, „nas, a ne njih“. Kao kad je mama ponosna na uspehe svog deteta. Tako je čovek ponosan to što je „neko njegov“ najbolji košarkaš, fizičar ili komedijaš. Pod „neko njegov“ ovde smatram „njegov komšija, sugrađanin, sunarodnik“…
Problem je samo što uspeh u sportu najviše odzvanja jer je to prosečnom čoveku (bilo koje zemlje ili naroda
) najprijemčljivije. Ali, da se ponosimo i ostalim uspesima „naših“, dokaz je to kako se svi kunu i u Nikolu Teslu, recimo.
Pa ja što ne pratim sport, ponese me nekad takva euforija kad smo po nekim polufinalima i finalima. I bolje je da se narod raduje zbog nečega nego ni zbog čega.
A i još nešto:
Okej je reći da su Srbi krivi za ratove na Balkanu u poslednjih 15 godina, i da zbog toga SVI od Zapada (koji nam je referentno telo, jelte) pijemo packe već godinama, a nije okej reći da Srbi osvajaju medlje i da se SVI radujemo zbog toga, već medalje osvajaju „određeni pojedinci koji nemaju nikakve veze sa nama osim što im se prezimena završavaju na ić“.
Pon, avg 3, 2009 y 01:05
@SadClown: jako lepo ono o čoporu i mentalitetu
evo ga moja interna diskusija na fejsbuku o ovom članku koga sam podelio
““““““““““““““““““““““““
uz to mrzim namćor babe koji se uvek jave kad ne trebaju i zakerala. ali ih i poštujem
) to su pravi filozofi: koriste priliku da nas koji bismo da se zaboravimo i uživamo malo preispitaju
meni se sviđaju statistike u članku, a uz to sam stavrno skakao od sreće. I bio ponosan na Srbiju. Sa druge strane, poptuno razumem lika…
1. političari i ostali se toliko nadaju da im sport radi stvar, pa svi se organizuju dočeke
2. kolektivno ludilo i ponos i nacionalni identite kroz opet takmičarski sport
3. jebeš klince koji odrastaju uz sport, koji je uzgred rečno jedno veliko sranje (na profesionalni sport mislim), kada njihovi roditelji u životu nisu pročitali knjigu ili im poklonili za rođendan.
serem ja, ali mislim da se sve to sranje zlatne medalje i sportisi precenju.
što niko nije slavio moj istrčani maraton, meni on vredi više od svake medalje koja će biti upisana na srpskoj Vikipediji u članku o Vaterpolu
)