Наџак

Прочитао сам, и  смејао се када су Урке и ИТ Кутак писали о процедури и (не)згодама које су их снашле док су предавали, чекали, вадили пасоше. Јесте, смејао сам се, и покајао. Зашто? Па, зато што нисам ни слутио да ће и мене нешто слично да задеси.

Не, нисам вадио пасош, регистровао сам кола. Далеко једноставнија процедура, али…ма, да кренем редом.

Ко не зна каква је процедура, онда морам да напоменем, да пре него одете у локалну Полицијску управу, морате да одвезете ауто на тзв. „технички преглед“. Док, вам прегледају „кола“, чиновник изабране куће, вам попуњава разноразне уплатнице (читај: таксе, којих има сачувај ме Боже и ко зна за шта), и образац за регистрацију. Чим то заврше, на лицу места ти наплате и „технички“  и оне износе са уплатница. Све ти те папире спакују у фасциклу и љубазно испрате. Ако имате среће да будете први на „техничком“, све ово траје 15-ак минута, а приде ти дају још и „јелкицу за кола“ (није нека, ал’ вајдица). Онда, правац у „СУП“.

Кад стигнете у крагујевачки СУП, прво имате муку да уђете. Зашто? Неко паметан, се сетио, да таблу са обавештењима, нацрта, одмах до улазних врата. Ту стоји гомила људи, који преписују, фотографишу, тумаче… и наравно блокирају неометан пролаз. Уђем, почнем да се извињавам, пробијам кроз масу, све док нисам налетео на неку бабу (има 200 година, који ће њој пасош?!?), и случајно је гурнуо. Ваљда је нешто записивала, а ја је закачио по руци, она погрешила. Сикну ти она на мене и погледа к’о Медуза Персеја. Срећа те сам брзо промак’о иначе би остао скамењен на лицу места.

Улетим у шалтер салу за регистрацију, и имам шта да видим. Од 10-ак шалтера за регистрацију, раде само три! Шта ћу, кад сам већ ту, станем у ред. Испред мене петоро. Ја, шести, рачунам брзо ћу.

Док сам прелиставао оне папире добијене на „техничком“, онако, из радозналости, нисам ни приметио да се ред не помера. Прошло 15 минута. Шта се који клинац догађа? Погледам, ослушнем, службеница се расправља са странком око неких паприра. Чекам и даље. Оде, онај, ред се помери и опет…закивање. Наредних 40 минута! Док чекам, упознам се са девојком испред. Удави ме, исприча од Кулина бана до судњијех дана…и како је узела кредит, и како је 20 пута одбијали и како је коначно пронашла неку банку која јој исти одобрила, и како је чекала месец дана да јој стигне „њен Пунто“…Мука жива.

Крајичком ока, снимим, да у ред упадају ликови, које је, већ ми омражена службеница (у даљем тексту „Мица), вратила, због „ФТ1П„. Прилазе шалтеру, без устручавања. Ама, ни да помисле да питају, смеју ли да се врате на изгубљено место. Ваљда, то таква пракса у СУП-у, мислим се. Долазе, одлазе, шпартају.

Помери се ред два пута…прође још 40 минута. Ја у голој води. Ознојио се, и гаће ми мокре, да извинеш. Ради један вентилатор (остао још из доба „Шепа ледедног“) на плафону, и једна „клима“, на спољних +35,  и унутра са 50-ак људи, вајда никаква. Наравно, прозори широм отворени. Маше народ папирима, лади се, ал’ помоћи нема.

Из досаде, гвирнем кроз оно мало транспарентног дела шалтера, да видим шта се дешава. Мица, куца на писаћој машини, попуњава саобраћајну дозволу. Кад сам видео како то ради, нисам успео да се гласно не насмејем, што је наравно изазвало да сви живи погледају мене, мислећи ваљда да сам одлепио од врућине. Не, није смех био изазван врућином, него ме Мица насмејала. Она бре, после ко зна колико година рада на том радном месту и „искуцаних“ хиљада дозвола, и даље користи само 2 прста. Леви и десни кажипрст. Ко да издржи а да се не насмеје.

Завршише ови испред мене, спаде књига на 2 слова. Малопре поменута девојка, и ја…иза не смем ни да погледам. Охохо, биће брзо, мислим, ал’ не лези враже, у том тренутку, врисну ти Мица, к’0 да је сто ђавола гоне: „Пао систем!“ Који бре систем, па она куца на писаћој машини? Да не зове машину системом? Ма, није то, чуло би се да је звекнула на под, мотам ја по глави и чујем мрмљање иза мене: „Сад не могу да провере на компјутеру, да ли су ти кола чиста?“ Аха, сину ми, имају негде, неким чудом и рачунар.

Провирим кроз шалтер опет, Мица устала да се протегне, од силног рада, укочила се. Питам, кад ће им се „подигне систем“, она слеже раменима: „10 минута, 15, можда и за пола сата…“. Спремам се да поченем да псујем, да идем да се жалим (не знам ни сам коме, наћи ће се већ неко), чујем Мицину колегиницу: „Ево га ради сад, Душка грешком ишчупала кабал кад је стављала кафу“.

Не могу ушима да верујем шта чујем, и пукнем: „Аман госпођо, да ли је могуће да не можете једну странку да завршите за 35 минута (израчунао ја, толики јој просек)? Па бре, готов ауто брже сиђе са траке, за мање времена, него што је Вама потребно да га региструјете, а папире Вам на ноге доносим?

„Ало бре“, настављам, „па нећу авион да региструјем, него кола“.

Кад је чула, како у најмању руку, негодујем, подиже се поново, па преко шалтера: „Господине, немојте молим Вас да ме декоцентришете виком, ако сте незадовољни идите па се жалите начелнику“. Чуј ово, декоцентришем.

„Ком начелнику да се жалим, па не региструје ми он кола него ти (преш’о ја на ти)!“, “ Скоро 2 сата чекам овде да ти откуцаш 30 редова и региструјеш 5 возила“.

Видела она, да има посла са будалом, ваљда: „А ви, региструјете нов ауто или продужење?“, „Продужење“, кажем, и спремам се да питам какве сад то има везе, ето је она: „Пређите код моје колегинице…дођи Душка (она што чупала каблове), одради господина, ја нећу госпођицу за наредних 30 минута, нова регистрација“. Створи се Душка, ко из ведра неба, нисам ни приметио, кад ми је отела папире, који су стајали на пулту, и почела да куца по саобраћајној. Ја у шоку, не знам шта да кажем, ни како да се понашам, збуњен.

„Ама бре, не може…“, обраћам се Мици…, нисам ни стигао да завршим, Душка ми тутну дозволу у руку, и повика: „Следећи!“

Ознојен, озлојеђен, по ко зна који пут, изађем, после равно 122 минута проведених у реду за регистрацију.

Није ни чудо што ти треба месец дана да извадиш нов пасош. Живо ме интересује, шта ће бити идуће године, кад се буду мењале саобраћајна, возачка дозвола и таблице. Ко преживи, причаће. А можда нас држава процедуром за нову личну карту и пасош тренира за идућу годину и нове дозволе?